Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zdravlje za sve

Na sednici Gradskog načelstva, 24.04.1923. godine, a na predlog Gradskog senata, doneta je odluka o osnivanju bakteriološke stanice. Upornošću dr Vojina Dimitrijevića - Speta, specijaliste za epidemične bolesti, 01.01.1924. godine počinje sa radom Bakteriološka stanica čiji je prvi šef bio dr Dimitrijević.

Početkom marta 1930. godine, Odeljenje za socijalnu politiku i narodno zdravlje Kraljevske banske uprave Dunavske banovine objavljuje spisak lekara, bolnica, ambulanti i drugih zdrastvenih ustanova na teritoriji Banovine. U ovom spisku naveden je i Dom narodnog zdravlja u Velikom Bečkereku, za čije su otvaranje pripreme u to vreme već daleko odmakle.

U istom izveštaju, ovo odeljenje Kraljevske banske uprave navodi zadatke higijenskih ustanova. One prvenstveno rade u cilju suzbijanja i sprečavanja zaraznih bolesti, snabdevanja stanovništva dobrom pijaćom vodom, kao i ostalim radom, radi poboljšanja higijenskih prilika po varošima i selima.

Dom narodnog zdrvavlja otvoren je septembra 1930. godine u prisustvu Ministra narodnog zdravlja Nikole Preke. U sastavu Doma narodnog zdravlja nalaze se i bakteriološka stanica i Pasterovo odeljenje. Bakteriološka stanica, dakle, 1930. godine seli se na novu lokaciju. Stanica je sada u strogom centru grada i radi u mnogo boljim uslovima.

U periodu između 1932. i 1941. godine preventivna medicinska delatnost odvija se rutinski. Redovno se izdvajaju sredstva za vakcinisanje, a vakcinacija se vrši ustaljenim tempom. Prijavljuju se zarazne bolesti. Lekarski zdravstveni izveštaji se kontinuirano se šalju. Insistira se na redovnom slanju epidemioloških izveštaja, za svaki slučaj zarazanih bolesti.

Godine 1941. nastupa vreme stravičnog stradanja srpskog naroda. Sile zla u obliku nemačkog okupatora, sa svojim vernim slugama, drugi put u ovom veku, počinju demonstraciju stvaranja “čiste” rase, stvaranjem “nadčoveka”. Počelo je programsko uništenje Srba, kao predstavnika slovenke rase na ovom prostoru. Nemačka medicinska nauka, stavljajući se u službu nacizma, razvija svoje zločinačke discipline: eugeniku, rasnu higijenu, eutanaziju. Pod tim programima zatirani su Srbi, Jevreji, Romi, mentalno i nasledno oboleli.

Pod okupacijom, Dom narodnog zdravlja je pretvoren u Higijenski zavod. Za upravnika je postavljen dr Bela Lukinić, a za njim dr Alojz Hajnerman. Od kraja 1941. godine do kraja nemačke okupacije, upravnik je bio dr Jozef Turk. Na području delovanja ovog Higijenskog zavoda tokom 1942. godine pojavio se veći broj obolelih od malarije. Godine 1944. pojavila se epidemija pegavca kod romskog stanovništva Ečke i Novog Bečeja.

Posle oslobođenja, Higijenski zavod obavlja bakteriološko-serološke i druge laboratorijske preglede za potrebe tri zarazne bolnice u ovom gradu i vrši epidemiološku službu na terenu. Godine 1945. Higijenski zavod se pretvara u Sanitarno-epidemiološku stanicu sa istim sastavom i delokrugom, ali pri pokrajinskom Higijenskom zavodu u Novom Sadu.

Objedinjavanjem zdravstvene službe, 01.02.1953. godine osnovan je Dom narodnog zdravlja. Ovog puta, u odnosu na Dom zdravlja iz 1930. godine, u sastav ovog Doma narodnog zdravlja ušle su sve ambulante, rejonske i specijalističke, svi dispanzeri i ambulante za profesionalne bolesti. Sanitarno-epidemiološka stanica ostaje neobuhvaćena ovim objedinjenjem - ona se ponovo pretvara u Higijenski zavod, koji u svom sastavu ima: bakteriološku, antirabičnu i stanicu za dezinfekciju. U to vreme Zavod je imao 5 odeljenja i jedan odsek: bakteriološko, epidemiološko, higijenu rada, hemijsko, sanitarno-tehničko odeljenje i statistički odsek.

Na osnovu Opšteg zakona o organizaciji zdravstvene službe (Službeni list FNRJ br. 45/60), 1961. godine Higijenski zavod menja naziv u Zavod za zdravstvenu zaštitu i pripaja mu se Dispanzer za higijenu rada i profesionalne bolesti. Oseća se potreba za proširenjem radnog prostora, te se razmišlja o gradnji novog, namenskog objekta, kojim bi, na adekvatan način, bili rešeni svi problemi oko smeštaja jedne, po grad nesumnjivo višestruko značajne zdravstvene ustanove.

Gradnja počinje 1962. godine. Graditeljski poslovi povereni su domaćinima - Građevinsko-industrijskom kombinatu “Banat”. Novi objekat je brzo rastao. U novu zgradu, u kojoj se nalazi i danas, Zavod je zvanično preseljen 02.10.1963. godine. Tada je Zavod za zdravstvenu zaštitu imao 43 zaposlena, od kojih 6 lekara i 2 fakultetski obrazovana zdravstvena saradnika.

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi (Službeni list SRS br. 32/68 i 41/68), Zavod za zdravstvenu zaštitu u Zrenjaninu je preventivna zdravstvena organizacija, koja u cilju zaštite i unapređenja narodnog zdravlja sprovodi higijenske i epidemiološke mere, te poslove socijalne medicine.

U tom periodu, periodu samoupravnog socijalizma ili “organizovanog vida anarhije”, jedna specijalizovana ustanova kakv je Zavod, imala je znatnih teškoća u funkcionisanju. Zavod za zdravstvenu zaštitu ima delatnost koja je visokostručna i visokospecijalizovana, koja traži od zaposlenih samodisciplinu i disciplinu, visok stepen etičke i profesionalne svesti. Od upravljača traži jednostavnost i brzinu odlučivanja. Međutim, samoupravni sistem odlučivanja, sa procesom iteracije razvodnjavao je, odnosno usporavao stručne odluke koje su zaposleni donosili, dezorijentisao radnike u radu i stvarao privid da oni odlučuju, pratkično, da svako o svemu može da odlučuje. Ljudi su se nepotrebno iscrpljivali beskonačnim sastančenjem i donošenjem često besmislenih odluka.

U ovom velikom, a nepotrebnom društvenom eksperimentu stalnih organizacionih transformacija, 31.12.1973. godine formiran je Medicinski centar. Taj Centar je imao 14 samostalnih radnih ustanova, od kojih je jedna bila Osnovna organizacija udruženog rada Zavod za zdravstvenu zaštitu. Tako organizaciono postavljen, krajem te, 1973. godine, OOUR Zavod za zdravstvenu zaštitu imao je 69 zaposlenih.

Shvatajući besmislenost preterane parcelizacije, 01.11.1977. godine formiran je Medicinski centar Zrenjanin sa 8 OOUR-a. Tada su ponovo integrisani Zavod za zdravstvenu zaštitu i Medicina rada u zajednički OOUR - Zavod za zdravstvenu zaštitu i medicinu rada.

Promenama ovde nije kraj. Na osnovu samoupravnog sporazuma od 15.03.1978. godine, sve osnovne organizacije udruženog rada u zdravstvu regiona Banat (uključujući i Zavod za zdravstvenu zaštitu i medicinu rada), udružuju se u Radnu organizaciju Medicinski centar Zrenjanin.

Kadrovsko i tehnološko jačanje i specifičnost poslova, nametali su potrebu za razdvajanjem Zavoda za zdravstvenu zaštitu i medicinu rada na dva samostalna OOUR-a: OOUR Zavod za zdravstvenu zaštitu i OOUR Dispanzer za zdravstvenu zaštitu radnika. Oba OOUR-a su u sastvu RO Medicinski centar Zrenjanin. Razdvajanje je izvršeno 02.04.1987. godine.

Usložnjavanje aktivnosti i tehnološke inovacije službe, sa jedne strane, a društvene potrebe za preventivnom specijalizovanom zaštitom, sa druge strane dovode do izdvajanja Zavoda za zdravstvenu zaštitu iz Medicinskog centra Zrenjanin. Zavod postaje samostalna zdravstvena ustanova i njen osnivač je Skupština autonomne pokrajine Vojvodine.

Samostalna pozicija kao da Zavodu za zdravstvenu zaštitu daje krila. Dolazi do ekspanzivnog i progresivnog razvoja ustanove. Početkom devedesetih godina, međutim, okruženje u kojem deluje Zavod počinje da biva izuzetno nepovoljno, kriza za krizom potresa temelje prethodne države, praktično do njenog urušavanja ratom.

Objedinjavanjem državnog sistema Republike Srbije i uspostavljanjem nove mreže zdravstvenih ustanova, osnivačka prava preuzela je Vlada Republike Srbije. Zavod je sada samostalna zdravstvena ustanova koja 01.09.1993. godine dobija naziv Zavod za zaštitu zdravlja Zrenjanin.

Zavod

Centar za promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu
Centar za mikrobiologiju
Centar za higijenu i humanu ekologiju
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti
Služba za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove

SAVETOVALIŠTA

Savetovalište za odvikavanje od pušenja
Savetovalište za pravilnu ishranu
Savetovalište za DPST

DOKUMENTI

Analize
Finansijski izveštaji
Uputstva i obrasci
Politika kvaliteta
Obim akreditacija
ATS sertifikat
Opšti akti
Oglasi

Kategorije

O nama

Dosta toga je protutnjalo banatskom ravnicom, od prvog doktora medicine, prvog gradskog fizika, koji se bavio preventivnom zdravstvenom zaštitom, odnosno koji se bavio narodnim, javnim zdravljem, do visokoprofesionalne preventivne ustanove, Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

RADNO VREME

Ponedeljak - Petak 7.00 - 19.00
Subota - Nedelja Zatvoreno