О води за пиће у Средњебанатском округу

Као вода за пиће у овом подручју, као и у осталом делу Средњобанатског округа, користи се подземна вода са дубина од око 60-130m. Вода се дезинфикује (хлорним препаратима) и без икаквог поступка пречишћавања дистрибуира потрошачима. Последица тога је релативно висок степен бактериолошке (око 20-30%) и физичко-хемијске неисправности (100% свих узорака), узимајући у обзир Основни (А) обим Правилника* о хигијенској исправности воде за пиће.

Вода за пиће која служи за јавно снабдевање становништва или за производњу животних намирница намењених продаји подлеже испитивању хигијенске исправности , коју спроводе овлашћене здравствене установе.

Најчешћи разлози бактериолошке несиправности воде за пиће овог региона су повећан број бактерија сапрофита, а физичко–хемијске неисправности неодговарајуће органолептичке особине (боја и мутноћа), повећана оксидабилност (утрошак калијум перманганата), као и повећана концентрација амонијака.

На основу континуираног, вишегодишњег праћења квалитета пијаће воде закључак је да вода за пиће не поседује хигијенску исправност.

Као и до сада препоручује се редовна - континуирана дезинфекција и контрола воде за пиће у складу са одредбама Правилника*.

*Правилник о хигијенској исправности воде за пиће Сл. лист СРЈ лист бр. 42/98)

СПРЕЧАВАЊЕ ЦРЕВНИХ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

Високе летње температуре, поремећаји у водоснабдевању, начин исхране, годишњи одмори и миграција становништва уз повећање популације инсеката и глодара, су најзначајнији фактори који доводе до већег ризика за оболевање од цревних заразних болести.

Ове болести се превасходно преносе загађеном храном, водом и прљавим рукама, мада је у нехигијенским условима значајна и улога мува у ширењу ових инфекција.

Опште и најважније мере превенције свих цревних заразних болести су пре свега спречавање фекалне контаминације хране и воде за пиће.

Стога је неопходно обезбедити:

Храна је веома погодна средина за раст и размножавање многих микроорганизама, нарочито лети. Најзначајније намирнице у том смислу су месо, јаја, воће и поврће као и њихови производи.

Свако термички обрађено јело може се сматрати сигурним уколико није накнадно загађено.

Превенција цревних заразних болести зависи пре свега од образованости људи који раде на припреми и дистрибуцији хране, од спровођења правилних поступака приликом припремања и чувања хране, као и спровођења личне хигијене.

СЗО је дала "10 златних правила за припрему безбедне хране":
  1. Одабрати бездедан поступак обраде животних намирница,
  2. Прати руке пре, у току и после припреме хране,
  3. Брижљиво и темељно кувати све намирнице животињског порекла на температури вишој од 70°C (нарочито живину, свињетину, јаја и јела од меса),
  4. Припремљену храну одмах јести (не чувати је дуже од 4 сата на температури кухиње),
  5. Термички обрађену храну брижљиво чувати, на t° вишој од 60°C или нижој од 10°C (најбоље на +4°C у фрижидеру) и то у плитким, покривеним посудама, уколико треба да се чува дуже од 2 сата,
  6. Темељно подгрејати кувану храну,
  7. Спречити контакт сирових намирница и термички обрађене хране,
  8. Беспрекорна чистоћа кухињског прибора,
  9. Заштита хране од приступа инсеката, глодара и других животиња,
  10. Коришћење хигијенски исправне воде.