др Емила Гаврила 15, 23000 Зрењанин
Индивидуалне енергетске потребе човека Светска здравствена организација дефинише као ону количину енергетског уноса храном који је уравнотежен са расходом енергије а обезбеђује оптималну телесну масу, телесни састав и потребни ниво физичке активности; истовремено је усаглашен са добрим здрављем а омогућује економски неопходну и социјално потребну активност. Код деце, трудница или дојиља енергетске потребе укључују и енергију потребну за раст или секрецију млека.
Енергетски расход је одређен енергијом неопходном за одвијање свих функција организма у базалним условима, постпрандијалном термогенезом и енергијом потребном за физичку активност.
Одређивање укупних енергетских потреба одраслих људи врши се умножавањем израчунате вредности енергије потребне за базални метаболизам са израчунатом вредности за просечни укупни ниво дневне физичке активности (PAL).
E=BM x PAL
Колике су Ваше дневне енергетске потребе?
Базални метаболизам представља енергију неопходну за одвијање свих животних функција организма у стању потпуног мировања. Енергија потребна за БМ представља највећи део дневно потребне енергије (око 60%). Базални метаболизам варира у односу на пол, животно доба, велицину масе тела, телесног састава, терморегулације, здравственог стања организма и др. У пракси се израчунава према формулама за израчунавање енергије потребне за БМ, које су прилагођене полу и узрасту.
| Узраст (године) | Мушкарци (kcal/24h) | Žene (kcal/24h) |
| 0 - 3 | 60.9 x TM - 54 | 61.0 x TM - 51 |
| 3 - 10 | 22.7 x TM + 495 | 22.5 x TM + 499 |
| 10 - 18 | 17.5 x TM + 651 | 12.2 x TM + 746 |
| 18 - 30 | 15.3 x TM + 679 | 14.7 x TM + 496 |
| 30 - 60 | 11.6 x TM + 879 | 8.7 x TM + 829 |
| > 60 | 13.5 x TM + 487 | 10.5 x TM + 596 |
Постпрандијална термогенеза или метаболички одговор на унос хране представља потрошњу енергије потребну за унос, варење, апсорпцију и транспорт појединих састојака хране кроз цревну слузокожу. При разноврсној исхрани постпрандијална термогенеза учествује са 5-10% у енергетској потрошњи и највиша је за протеине, затим за угљене хидрате и масти.
Код већине људи енергија потребна за мишићни рад тј. за физичку активност, учествује у укупном енергетском расходу са 20-40% . У особа са малим степеном физичке активности на послу и у слободно време од укупног енергетског расхода на активност отпада свега 15%-25%.
Израчунате вредности коефицијената за укупни ниво физичих активности (PAL).
| Непрофесионалне активности |
Професионалне активности | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лаке | Умерене | Умерено тешке | ||||
| М | Ж | М | Ж | М | Ж | |
| Неактивни | 1,4 | 1,4 | 1,6 | 1,5 | 1,7 | 1,5 |
| Умерено активни | 1,5 | 1,5 | 1,7 | 1,6 | 1,8 | 1,6 |
| Веома активни | 1,6 | 1,6 | 1,,8 | 1,7 | 1,9 | 1,7 |