Светска недеља посвећена дојењу

од 3. до 9.10.2011.

10. октобар 2011. | 12:33 | Извор: Завод за јавно здравље Зрењанин

 

Недеља посвећена дојењу је глобална кампања која се спроводи у више од 150 земаља у свету. Ове године Светска недеља подршке дојењу на националном и локалном нивоу обележава се од 3-9. октобра, на тему: МАЈЧИНО МЛЕКО - НАЈБОЉА ХРАНА.

Циљ кампање је да се створи друштвена свест о значају и предностима дојења и тиме унапреди здравље мајке и детета.

Дојење је сигуран, стабилан и одржив начин исхране одојчади и посебно је важно у току првих шест месеци живота бебе. СЗО и УНИЦЕФ препоручују да се дојење настави и после шестог месеца, уз додавање одговарајуће допунске исхране. Бебе се најбоље развијају и расту када се доје. Мајке могу да постигну искључиво и континуирано дојење када знају:

  • колико је корсино,
  • како се исправно доји и
  • када им је пружена неопходна подршка.
Стручњаци се слажу да мајчино млеко пружа све хранљиве састојке који су беби потребни у току првих шест месеци живота, као и да није потребно додавање друге врсте хране и течности током овог периода. Искључиво дојење подразумева да се бебе доје и да им се не дају додатна храна или течност-пиће, па ни вода (осим у два случаја-када је дете болесно, са повишеном температуром и дијарејом и – када је температура ваздуха већа од 35 степени целзијуса).

Мајчино млеко је потпуна и савршена храна за новорођенче. Састав мајчиног млека се аутоматски прилагођава индивидуалним потребама детета и пружа беби осећај сигурности.

Мајчино млеко подстиче развој бебиног имунолошког система смањујући ризик од инфекција. Дојена деца су здравија и ређе одлазе лекару. Доказано је да дојена деца ређе обољевају од одређених болести, дојење штити дете од раног оштећења вида, неправилног развоја вилица и тврдог непца, значајно је ређа појава каријеса. Бебе које се хране мајчиним млеком ређе оболевају од дијареја, гастринтестиналних и респираторних инфекција, него бебе које се хране вештачким млеком. Истраживања показују да су дојена деца интелигентнија, имају развијеније говорне способности, друштвенија су и емоционално стабилнија.

Ако се беби у првим данима живота да и само једна флашица вештачког млека, повећава се вероватноћа појаве алергијских болести. Све врсте ових млека носе ризик од појаве алергије.

Дојење је добро и за мајку, због бржег физичког опоравка после порођаја, утиче позитивно на имунитет и повећава јој самопоуздање. Жене које су продужено дојиле своју децу (6-24 месеци) имају мањи ризик обољевања од рака јајниика, рака дојки и материце, као и од остеопорозе.

Дојење има и практичне предности – бесплатно је, а у току ноћи и на путовању, нема разлога за страх да ће се млеко покварити.

Код деце која нису дојена повећан је ризик од: астме, алергија, хроничних болести, кардиваскуларних болести, настанка шећерне болести, гојазности.

Код мајки које нису дојиле повећан је ризик од: карцинома дојке, карцинома јајника, прекомерне телесне масе, шећерне болести у материнству.

Некада здравствено стање мајке или здравствено стање бебе не дозвољава дојење, али увек када је могуће треба подстицати дојење кроз подршку мајкама од стране здравствених радника (доктора, акушерских, педијатријских и патронажних сестара), пријатеља, породице.

Осим тога што је добро и за бебе и за маме, дојење, је најлепши и најприснији начин остваривања контакта мајке и новорођене бебе.