31. maj 2019. – Svetski dan bez duvana

Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah

Svake godine, 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri širom sveta obeležavaju Svetski dan bez duvana.

Kampanja ima za cilj da različite ciljne grupe upozori na zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i podstakne donosioce odluka da usvoje delotvorne mere, zasnovane na dokazima, kojima se smanjuje upotreba duvana i izloženost duvanu.

Tema Svetskog dana bez duvana 2019. godine je „Duvan i zdravlje pluća”, a obeležava se pod sloganom „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah”.

Ove godine posebna pažnja se posvećuje negativnom uticaju duvana na pluća (od raka do hroničnih plućnih bolesti), zbog značaja ovog organa za celokupno zdravlje i blagostanje ljudi.

Kampanja Svetski dan bez duvana 2019. ima ulogu da ukaže na:

  • važnost zdravlja pluća za postizanje ukupnog zdravlja i blagostanja i posledice pušenja na zdravlje pluća;
  • veliki broj smrtnih slučajeva i plućnih bolesti širom sveta izazvanih duvanom, uključujući hronične respiratorne bolesti i rak pluća;
  • povezanost upotrebe duvana i tuberkuloze;
  • posledice izloženosti duvanskom dimu na zdravlje pluća kod ljudi svih uzrasta;
  • mere kontrole duvana zasovane na dokazima koje treba preduzeti kako bi se smanjile posledice upotrebe duvana na zdravlje pluća, kao i na celokupno zdravlje.

Poziv na akciju

Kontrola duvana mora postati prioritet vladama i zajednicama širom sveta kako bi se ostvario cilj održivog razvoja da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremena smrtnost uled nezaraznih bolesti.

U cilju smanjenja upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu sve države treba da implementiraju Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, što podrazumeva implementaciju i sprovođenje najefikasnijih mera za smanjenje ponude i potražnje duvana i duvanskih proizvoda.

Roditelji i ostali članovi zajednice takođe treba da preduzmu mere kojima će promovisati sopstveno i zdravlje svoje dece čuvajući ih od štete koju izaziva duvan.

Značajne bolesti povezane sa upotrebom duvana

Rak pluća. Pušenje duvana je najvažniji faktor rizika za rak pluća, koji je globalno odgovoran za dve trećine smrtnih slučajeva usled ove bolesti. Izloženost duvanskom dimu u kući i na radnom mestu takođe povećava rizik od raka pluća, a prestanak pušenja može da smanji rizik od nastanka ove bolesti. Deset godina nakon prestanka pušenja, rizik se smanjuje za otprilike polovinu u poređenju sa osobom koja puši.

Hronične bolesti organa za disanje. Pušenje duvana je vodeći uzrok hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), stanja u kojem nagomilana sluz u plućima dovodi do bolnog kašlja i teškoća pri disanju. Rizik od pojave HOBP je posebno izražen kod osoba koje su u ranom uzrastu počele da puše, s obzirom da duvanski dim značajno usporava razvoj pluća. Pušenje takođe pogoršava simptome astme. Rani prestanak pušenja je najefikasniji tretman u usporavanju progresije HOBP-a i smirivanju simptoma astme.

Bolesti koje se javljaju tokom čitavog života. Odojčad koja su intrauterino izložena toksinima iz duvanskog dima, zbog toga što je majka bila pušač ili izložena duvanskom dimu iz okruženja, često imaju slabiji razvoj pluća i njihove funkcije. Mala deca koja su izložena duvanskom dimu su pod rizikom za pojavu i pogoršanje simptoma astme, upale pluća i bronhitisa, kao i češće upale donjih disajnih puteva. Globalne procene su da oko 165.000 dece umire pre pete godine života od infekcija donjih respiratornih puteva prouzrokovanih izloženošću duvankom dimu. Deca koja su od najranijeg doba izložena duvaskom dimu imaju posledice po zdravlje organa za disanje i u odraslom dobu, a česte infekcije donjih respiratornih puteva u detinjstvu značajno povećavaju rizik od razvoja hronične opstruktivne blesti pluća u odraslom dobu.

Tuberkuloza. Pušenje i izloženost duvanskom dimu su važan faktor rizika za infekciju tuberkulozom. Pušenje takođe povećava rizik od ponavljanja bolesti i smrtnosti. Podaci pokazuju da je učestalost upotrebe duvana oko dva puta veća među obolelima od tuberkuloze u odnosu na opštu populaciju u Srbiji. Nastavak pušenja u toku lečenja tuberkuloze čini lečenje manje uspešnim.

Zagađenje vazduha. Duvanski dim značajno zagađuje vazduh u zatvorenim prostorima jer sadrži oko 7000 hemijskih sastojaka, od kojih je najmanje 69 kancerogeno. Iako duvanski dim može biti nevidljiv i bez mirisa, može se zadržati u vazduhu duže od pet časova. Značajan deo čestica duvanskog dima se taloži u prostoru na različitim površinama i na taj način izlaže ljude, a naročito malu decu, štetnim sastojcima i kancerogenima (tzv. zadržani duvanski dim; engl. third hand smoke).

Okvirna konvencija o kontroli duvana
http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/okvirnaKonvencijaOKontroliDuvana.pdf
Kontrola duvana - Ključne činjenice SZO za Srbiju
http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/Kontrola%20duvana%20kljucne%20cinjenice%20Srbija.pdf
Pušenje i maligne bolesti
http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/Pusenje%20i%20maligne%20bolesti.pdf