MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KRPELJIMA

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin
Mere lične zaštite od uboda krpelja
  • izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume),
  • pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više sati,
  • nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge,
  • nakon boravka u prirodi izvršiti pregled ili inspekciju kože,
  • imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima.
Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?
  • važno je javiti se lekaru u toku prva 24 sata,
  • ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin) na kožu koja je ubodena krpeljom,
  • ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje,
  • u svakoj zdravstvenoj ustanovi (dom zdravlja i/ili opšta bolnica - ambulanta, dežurni internistički prijem u večernjim satima), obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije,
  • veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi oendemskom području).
Osobe koje su zbog svog zanimanja potencijalno izložene rizikuzaražavanja virusom Krimske-Kongo hemoragijske groznice, kao što su stočari, zemljoradnici, radnici u klanici, pri radu sa životinjama treba da nose odgovarajuću zaštitnu odeću i rukavice. Zdravstveni radnici takođe treba da nose zaštitna odela, rukavice, naočare i maske.

Poseban oprez neophodan je pri kontaktu sa krvlju bolesnika (vađenje krvi, davanje infuzija, transfuzija, obdukcija).